Primetite da smo u kombinacionoj tabeli obuhvatili samo kombinacije 0-9. Kombinacije 10-15 nismo popisali, iako postoje. Npr. kombinacija u kojoj su sva četiri parametra 1 – koju vrednost treba da ima?
Kod ovog uređaja to, prvo, ne očekujemo da se desi jer se uređaj ugrađuje u sistem koji mu nikad neće poslati takvu ulaznu vrednost, a drugo, ako se i desi, nemamo smisleno rešenje šta bi trebalo da se prikaže, zapravo bi trebalo da se ne prikaže ništa, tj. da svuda dobijamo 0.
Interesantno je to da zapravo možemo da proglasimo te kombinacije kao kombinacije za koje nam je svejedno šta će biti na izlazu, jer neće da se dese nikad.
Ako gledamo DNF, tu nema problema, jer su obuhvaćeni svakako samo oni slučajevi gde treba da bude 1 u rezultatu. Ako gledamo KNF ni tu nema problema jer te preostale možemo da tretiramo kako nam volja, pa ne utiču na to što smo naveli u KNF.
Dont-care vrednosti su zgodne jer mogu da pomognu u optimizaciji logičkog iskaza, budući da ne utiču na upotrebljivost rezultata – možemo da ih proglasimo za tačno ili netačno, zavisno od toga šta nam više odgovara, odnosno šta će proizvesti kraći-kompaktniji-sažetiji iskaz.
U indeksnom zapisu dont-care vrednosti obeležavamo sa d. Primer:
f = Σ(2,5,15) + Σd(0,1,3,4,7,9,13,14)
Drugi deo, Σd() sarži sve one kombinacije za koje rezultujuća vrednost iskaza nije bitna, jer se ne očekuje da se dese, ili nije moguće da se dese.