Sintaksa iskazne logike obuhvata pravila zapisivanja iskaza. Videli smo prethodno da postoje simboli za tačno i netačno, slovima obeležavamo iskaze, i imamo 5 operacija. Uveli smo i pravilo kako iskaz može da se formira – kao konstantna vrednost ili kao složeni iskaz koji obuhvata druge iskaze kombinovane operacijama. Definisanjem sintakse osigurali smo se da iskazi sa kojima radimo budu smisleno definisani. Sa takvom sintaksom ima smisla postalvjati osnovno pitanje logike: Da li je iskaz tačan?
Semantika iskazne logike omogućava nam da odgovorimo na pitanje tačnosti složenog iskaza na osnovu tačnosti iskaznih slova-elemenata od kojih je složeni iskaz sačinjen.
Ako se osvrnemo na prirodni jezik, primetićemo da istinitosna vrednost složenih rečenica zavisi od istinitosti iskaza koji čine rečenicu, ali i od logičkih veznika koji spajaju te iskaze. Za rečenicu Danas je utorak i danas pada kiša reći ćemo da je tačna samo ako je danas baš utorak i danas baš pada kiša. Ako barem jedan od ta dva uslova nije ispunjen, za tu rečenicu ćemo reći da je lažna. Suprotno tome, za rečenicu koja se razlikuje samo u vezniku Danas je utorak ili danas pada kiša reći ćemo da je tačna ako je barem jedan od iskaza tačan.
Slično prirodnom jeziku, istinitost iskaza iskazne logike zavisi ne samo od istinitosti iskaznih slova, već i od veznika kojim su ta iskazna slova vezana. Zbog toga ćemo definisati dva nova pojma iskazne logike, koja će nam govoriti o istinitosti iskaznih slova i iskaznih formula sačinjenih od tih slova.
Valuacija je pravilo po kojem se svakom iskaznom slovu jezika iskazne logike pridružuje jedna i samo jedna vrednost: tačno ili netačno.
Interpretacija ili proširenje valuacije je pravilo po kojem se svakoj iskaznoj formuli pridružuje jedna i samo jedna istinitosna vrednost: tačno ili netačno. Interpretacija iskaznog slova je zapravo valuacija tog iskaznog slova. Interpretacija složenog iskaza, tj. iskazne formule, je način izračunavanja istinitosti (logičke vrednosti) tog složenog iskaza, na osnovu istinitosnih vrednosti njegovih delova, koje se kombinuju logičkim operacijama.
Pravila interpretacije smo naveli u prethodnom poglavlju, Iskazna algebra, gde je navedeno kako se interpretira koja operacija, zavisno od istinitosne vrednosti njenih operatora-članova.